|
КЊИЖЕВНОСТ У ОКУ...буди звезде сањалице.
Историја у оку књижевности искри само својим обрисима. Из ње дело узима само оно што му је потребно, мења га, надраста, заборавља и поново му се враћа. Избори су најчешће нејасни, али увек дубоко људски, мотивисани нечим унутршњим, можда само покренути историјом, а онда иду само ствараоцу познатим путем. Овај, понекад сасвим замршен однос, истражују наши ученици у овиру пројекта "Историја у оку књижевности". Понудили смо вам резултате тог рада у нади да ће клупко бар почети да се одмотава. Књижевност не представља моћ, књижевност говори о разумевању, о срећи живљења и ужитку посматрања и постојања кроз речи. – Орхан Памук ПОВЕЖИ И ПРЕДСТАВИ – КЊИЖЕВНОСТ У ОКУ
Посматрајући своје ученике и учествујући у њиховим биткама већ дуги низ година мапирала сам огромне проблеме на које наилазимо. Веровали или не, колико год да се генерације међусобно разликују, проблеми су врло слични. Предрасуде, навике, оцене које не одговарају уложеном труду, испарцелисано, неупотребљиво и изузетно краткотрајно знање, амбиција изнад или испод могућности основа су свеопштег незадовољства. Не треба тражити кривца, треба ићи даље и тражити решење. Током прошле школске године радили смо на пројекту МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНО И КРЕАТИВНО да бисмо научили себе и ученике да повезујемо садржаје из различитих наставних области. Учили смо да издвајамо кључне елементе који су носиоци веза и тако осигурамо квалитетније и трајније знање, адекватно уложеном труду. Прилагођавали смо се могућностима и афинитетима ученика и добили неке сјајне резултате које смо вам овде и представили. Ове године смо наставили у истом правцу, али смо акценат ставили на алате за истраживање и предтављање резултата рада. Трагали смо за оним начинима учења и представљања који највише одговарају ученицима и теми. Израђивали смо мапе ума, временске осе, стрипове, постављали питања, писали есеје, грешили, поправљали набројено пута и, у једном моменту, проценили да је то наш тренутни максимум. Ти су резултати пред вама. И сваки следећи пут смо били бољи и успешнији. Испробали смо електронске алате, цртали руком, довијали се како смо знали и умели и створили нешто заиста лепо, не савршено, него лепо. Има места за даљи рад и напредак. Радићемо и напредовати, књижевна дела ћемо посматрати из свих могућих углова, сваки пут зрелије и дубље. Повезиваћемо мапе, осе, питања, есеје и стрипове у једну целину, потпуну, али отворену. Неки су то већ сада успели, а и остали ће. У оку ће се заискрити траг књижевности. |
АУТОРИ:
Катарина Алексић - професор информатике Верица Арула - професор српског језика ОШ "Бранислав Нушић" Београд Посетите и ЗА БЕОГРАД ПРИЧА О УЧЕЊУ УЧИОНИЦА Корисно Антологија српске књижевности Историја српске књижевности Пројекат Растко |
