Ускочки циклус
Ропство Јанковић Стојана - анализа
Ропство Јанковић Стојана - песма
ОДИСЕЈ - мит
Ропство Јанковић Стојана - анализа
Ропство Јанковић Стојана - анализа
Ускоци су били јунаци који су штитили народе у Србији, тадашњем Османском царству. Најпознатији ускоци су били Стојан Јанковић и Илија Смиљанић. Стојан Јанковић је погинуо у борби на Дувну 1687.године, а Илију Смиљанића су убили 1654.године.
Тема: бег Јанковић Стојана и Илије Смиљанића
Мотиви: породица, љубав, туга, радост, смрт
Идеја: да се описује важност породице
Композиција:
УВОД- Бегство
ЗАПЛЕТ- Сусрет мајке и сина
ВРХУНАЦ- Сазнање да се његова љуба удаје
ПРЕОКРЕТ- Љуба се препознаје у Стојановим речима
РАСПЛЕТ- Мајчина смрт
ЛИКОВИ:
Мајка је тужна, стара и брижна особа која је много волела свог сина, а и своју снају.
Њена туга је описана у следећим стиховима:
" Нађи мајку Јанковић Стојане, нађи мајку у своме винограду; косу реже остарила мајка, косу реже, па виноград веже а сузама лозицу залива."
Стојан је био частан, заштитник поробљеног народа.
Цела песма је написана у виду контраста. На почетку песме су сви срећни због Стојановог повратка, па су тужни зато што се љуба удаје, па су срећни зато што се вратила, па су тужни због смрти мајке.
Стилска фигура:
,,Ој Стојане, јабуко од злата!
Мајка те је већ заборавила,
снае Јеле заборавит нећу
снао Јело, неношено злато!'' - народни певач је у у мајчиним речима описао њену тугу и чежњу са сином. Кроз метафору описана је верност и вредност њене снаје. Такође кроз метафору описана је и љубав мајке према Стојану, али колико год она волела сина, неношено злато је вредније од јабуке од злата.
Катарина Серафин, Тијана Нанушевски, Милица Диковић, Милица Живановић и Тамара Стаменковић 7/1
Ропство Јанковић Стојана - песма
ОДИСЕЈ - мит
Ропство Јанковић Стојана - анализа
Ропство Јанковић Стојана - анализа
Ускоци су били јунаци који су штитили народе у Србији, тадашњем Османском царству. Најпознатији ускоци су били Стојан Јанковић и Илија Смиљанић. Стојан Јанковић је погинуо у борби на Дувну 1687.године, а Илију Смиљанића су убили 1654.године.
Тема: бег Јанковић Стојана и Илије Смиљанића
Мотиви: породица, љубав, туга, радост, смрт
Идеја: да се описује важност породице
Композиција:
УВОД- Бегство
ЗАПЛЕТ- Сусрет мајке и сина
ВРХУНАЦ- Сазнање да се његова љуба удаје
ПРЕОКРЕТ- Љуба се препознаје у Стојановим речима
РАСПЛЕТ- Мајчина смрт
ЛИКОВИ:
Мајка је тужна, стара и брижна особа која је много волела свог сина, а и своју снају.
Њена туга је описана у следећим стиховима:
" Нађи мајку Јанковић Стојане, нађи мајку у своме винограду; косу реже остарила мајка, косу реже, па виноград веже а сузама лозицу залива."
Стојан је био частан, заштитник поробљеног народа.
Цела песма је написана у виду контраста. На почетку песме су сви срећни због Стојановог повратка, па су тужни зато што се љуба удаје, па су срећни зато што се вратила, па су тужни због смрти мајке.
Стилска фигура:
,,Ој Стојане, јабуко од злата!
Мајка те је већ заборавила,
снае Јеле заборавит нећу
снао Јело, неношено злато!'' - народни певач је у у мајчиним речима описао њену тугу и чежњу са сином. Кроз метафору описана је верност и вредност њене снаје. Такође кроз метафору описана је и љубав мајке према Стојану, али колико год она волела сина, неношено злато је вредније од јабуке од злата.
Катарина Серафин, Тијана Нанушевски, Милица Диковић, Милица Живановић и Тамара Стаменковић 7/1
Иво Сенковић и ага од Рибника - песма
Иво Сенковић и ага од Рибника - анализа
Иво Сенковић и ага од Рибника - анализа
Ускоци су били јунаци који су штитили народе у Србији, тадашњем Османском царству.
Тема: љубав према оцу
Мотиви: жртва, смрт, поштовање, породица, туга, растанак, мегдан...
Композиција:
1. увод- растанак оца и сина
2. заплет- сусрет Иво Сенковића и аге од Рибника
3. врхунац- агина смрт
4. преокрет- Ђурађ покушава да убије сина
5. расплет- Иво даје оцу одсечену агину главу
Иво Сенковић био је непромишљен, што се описује епитетом "глава неразума", када је имао прилику да убио агу сабљом он је желео да га ухвати голим рукама, што га је умало довело до смрти. Храбар је, супродставио се аги који је много искуснији од њега због свог оца и том особином народни певач нам описује какав ускок треба да буде. Имамо чињеницу да Иво воли свог оца, чиме нам описује важност породице, као и какве су биле ускочке породице.
Ускоци су били заштитници поробљеног народа, борили су се са Турцима, пљачкали их и враћали се кући. То им је било у крви. Ђурађ Сенковић је био запамћени јунак и храбри мегданџија. Он је био узор своме сину. Ђурађа,као остарелог јунака, морао је да замени Иво, његов син. Учивши од најбољих, Иво је победио агу од Рибника. Иако је био непромишљен, својеглав и неискусан, волео је свог оца и та љубав га је подстакла да победи. Сматрам да је у ускочким породицама владала скола, љубав и поштовање, а да су храброст и издржљивост главне особине ускока, неопходне за победу.
,,Слободне ти очи на Турчина'' - метафора - Ђурађ каже сину да не треба да се плаши Турчина и да га слободно напада.
,, гледа копљем у срце јунака'' - метафора - ага усмерава копље ка срцу јунака Иве.
Тамара Стаменковић, Милица Живановић, Катарина Серафин, Милица Диковић и Тијана Нанушевски 7/1
Опис јунака:
Ага од Рибника је агресиван ,безобразан и самоуверен, али и поред тога свега има ноту човечности сто се види из сцене у којој од Иве тражи да се преда, да би га поштедео смрти. Иако је његов изглед страшан и чувен је по свом искуству и храбрости, он је кукавица кад се нађе у невољи, што се види из његове молбе да му Иво поштеди живот:
"Богом брате, Сенковићу Иво,
немој мене данас погубити,
ишти блага, колико ти драго!"
Милица Вукићевић
Иво Сенковић и ага од Рибника - анализа
Иво Сенковић и ага од Рибника - анализа
Ускоци су били јунаци који су штитили народе у Србији, тадашњем Османском царству.
Тема: љубав према оцу
Мотиви: жртва, смрт, поштовање, породица, туга, растанак, мегдан...
Композиција:
1. увод- растанак оца и сина
2. заплет- сусрет Иво Сенковића и аге од Рибника
3. врхунац- агина смрт
4. преокрет- Ђурађ покушава да убије сина
5. расплет- Иво даје оцу одсечену агину главу
Иво Сенковић био је непромишљен, што се описује епитетом "глава неразума", када је имао прилику да убио агу сабљом он је желео да га ухвати голим рукама, што га је умало довело до смрти. Храбар је, супродставио се аги који је много искуснији од њега због свог оца и том особином народни певач нам описује какав ускок треба да буде. Имамо чињеницу да Иво воли свог оца, чиме нам описује важност породице, као и какве су биле ускочке породице.
Ускоци су били заштитници поробљеног народа, борили су се са Турцима, пљачкали их и враћали се кући. То им је било у крви. Ђурађ Сенковић је био запамћени јунак и храбри мегданџија. Он је био узор своме сину. Ђурађа,као остарелог јунака, морао је да замени Иво, његов син. Учивши од најбољих, Иво је победио агу од Рибника. Иако је био непромишљен, својеглав и неискусан, волео је свог оца и та љубав га је подстакла да победи. Сматрам да је у ускочким породицама владала скола, љубав и поштовање, а да су храброст и издржљивост главне особине ускока, неопходне за победу.
,,Слободне ти очи на Турчина'' - метафора - Ђурађ каже сину да не треба да се плаши Турчина и да га слободно напада.
,, гледа копљем у срце јунака'' - метафора - ага усмерава копље ка срцу јунака Иве.
Тамара Стаменковић, Милица Живановић, Катарина Серафин, Милица Диковић и Тијана Нанушевски 7/1
Опис јунака:
Ага од Рибника је агресиван ,безобразан и самоуверен, али и поред тога свега има ноту човечности сто се види из сцене у којој од Иве тражи да се преда, да би га поштедео смрти. Иако је његов изглед страшан и чувен је по свом искуству и храбрости, он је кукавица кад се нађе у невољи, што се види из његове молбе да му Иво поштеди живот:
"Богом брате, Сенковићу Иво,
немој мене данас погубити,
ишти блага, колико ти драго!"
Милица Вукићевић
Мали Радојица
Мили Боже, чуда големога,
ја ли грми, ја л' се земља тресе,
ја се бије море о мраморје,
ја се бију на Попина виле?
Нити грми, нит се земља тресе,
ни се бије море о мраморје,
ни се бију на Попина виле;
већ пуцају на Задру топови,
шенлук чини ага Бећир-ага,
уватио Малог Радојицу,
па га меће на дно у тавницу.
У тавници двадесет сужања,
а сви плачу, један попијева,
те остало друштво разговара:
"Не бојте се, браћо моја драга,
еда Бог да каква гођ јунака
који ће нас јунак избавити!"
А кад к њима Радојица дође,
сви у једно грло заплакаше,
Радојицу љуто проклињаху:
"Радојица, допаднуо мука!
И ми смо се и уздали у те
да ћеш ти нас кадгођ избавити,
ето и ти саде к нама дође -
ко ли ће нас јунак избавити?"
Вели њима Мали Радојица:
"Не бојте се, браћо моја драга,
већ ујутру кад данак осване,
ви дозов'те агу Бећир-агу,
па му каж'те да ј' умро Раде
не би ли ме ага закопао!"
Кад свануло и сунце грануло,
а повика двадесет сужања:
"Бог т' убио, ага Бећир-ага,
што доведе к нама Радојицу?
Јер га синоћ објесио ниси,
већ се код нас ноћас преставио -
хоће ли нас поморити смрадом?"
Отворише на тавници врата,
изнесоше пред тавницу Рада.
Онда вели ага Бећир-ага:
"Нос'те, сужња, те га закопајте!"
Ал' говори Бећир-агиница:
"Ев', богами, ниј' умро Раде,
ниј' умро већ се ућутио -
налож'те му ватру на прсима,
хоће ли се помакнути, курва!"
Ложе њему ватру на прсима,
ал' је Раде срца јуначкога -
ни се миче, ни помиче Раде.
Опет вели Бећир-агиница:
"А, богами, ниј' умро Раде,
ниј' умро, већ се ућутио -
већ уват'те змију присојкињу,
те турајте Раду у њедарца,
хоће ли се од ње уплашити,
хоће ли се, курва, помакнути!"
Уватише змију присојкињу,
па турају Раду у њедарца,
ал' је Раде срца јуначкога -
ни се миче, ни се од ње плаши!
Опет вели Бећир-агиница:
"А, богами, ниј' умро Раде,
ниј' умро, већ се ућутио -
већ узмите двадесет клинаца,
удрите их под ноктове Раду,
хоће ли се помакнути, курва!"
И узеше двадесет клинаца,
ударају под ноктове* Раду;
и ту Раде тврда срца био -
ни се миче, ни душицом дише.
Опет вели Бећир-агиница:
"А, богами, ниј' умро Раде,
ниј' умро, већ се ућутио -
сакупите кола ђевојака
и пред њима лијепу Хајкуну,
хоће ли се насмијати на њу!"
Сакупише коло ђевојака
и пред њима лијепу Хајкуну.
На Рада је коло наводила,
преко Рада ногама играла.
А каква је, да је Бог убије,
од свију је и већа и љепша,
љепотом је коло зачинила,
а висином коло надвисила -
стоји звека на врату ђердана,
стоји шкрипа гаћа од сандала!
Кад је згледа Мали Радојица,
лијевијем оком прогледује,
деснијем се брком насмијава.
А кад вид'ла Хајкуна ђевојка,
она сними свилена јаглука,
њиме покри Рада по очима
а да друге не виде ђевојке;
па је своме баби говорила:
"Јадан бабо, не гријеши душе,
већ носите сужња, закопајте!"
Онда вели Бећир-агиница:
"Бре, немојте закопати курве,
већ га бац'те у дебело море
те наран'те рибе приморкиње
лијепијем хајдучкијем месом!"
Узе њега ага Бећир-ага,
па га баци у дебело море.
Ал' је Раде чудан пливач био!
Далеко је Раде отпливао,
пак изиђе на бријегу мора,
па повика из грла бијела:
"Јао, моји б'јели ситни зуби,
повад'те ми клинце из ноката!"
И он сједе и ноге прекрсти,
и повади двадесет клинаца,
па их метну себи у њедарца.
Опет неће да мирује Раде.
Кад је тавна ноћца настанула,
иде двору аге Бећир-аге,
па постаја мало код пенџера.
Истом ага за вечеру сио,
па с кадуном својом бесједио:
"Моја кадо, моја вјерна љубо,
ево има девет годин' дана
као ј' отишо Раде у хајдуке,
да не могох сербес вечерати
све од страха Малог Радојице -
Богу вала кад га данас нема,
и кад њему хака главе дођох!
И оно ћу двадес'т објесити
док ујутру бијел дан осване!"
А то Раде и слуша и гледа,
па у собу к њему улетио,
за вечером агу ухватио,
ухвати га за врат до рамена,
истрже му главу из рамена.
Па увати Бећир-агиницу,
па потеже клинце из њедара,
удара их под ноктове кади;
док је пола клина ударио,
и душу је, кучка, испустила.
Њој говори Мали Радојица:
"Нека знадеш, Бећир-агинице,
да каква је мука од клинаца!"
Па ухвати Хајкуну ђевојку:
"О Хајкуна, срце из њедара,
дај ми нађи од тавнице кључе
да испустим двадесет сужања."
Нађе Хајка од тавнице кључе,
он испусти двадесет сужања.
Опет јој је Раде говорио:
"О Хајкуна, душо моја драга,
дај ми нађи од ризнице кључе
да што мало од ашлука тражим -
далеко ми ј' дому путовати,
треба ми се путем понапити!"
Отвори му сандук од тал'јера;
онда јој је Раде бесједио:
"О Хајкуна, срце моје драго,
што ће мени таке плочетине -
коња немам да с њима поткивам?
Отвори ми сандук од дуката!"
Он на друштво дукате дијели.
Па увати Хајкуну ђевојку,
одведе је у земљу Србију,
Доведе је у бијелу цркву,
Од Хајкуне гради Анђелију,
па је узе за вјерну љубовцу.
Мали Радојица анализа песме овде
Никола Миладиновић 7/2
-Особине Малог Радојице:
-ХРАБАР , јер је смео да се супротстави Бећир-аги, врати Бећирагиници за сво зло које му је нанела и зато што је одвео Хајкуну девојку
-МУДАР, јер је знао како да превари Бећар-агу, изађе из тамнице и спаси људе који су у њој и у невољи.
-Такође је и ИЗДРЖЉИВ, јер је издржао ватру на прсима, змију на грудима, клинове под ноктима. Спреман је на све да би ослободио свој народ.
Маја Станојевић 7/2
-Композиција: 1.Бећир-ага хвата Малог Радојицу.
2.Превара над Бећир-агом.
3.Доказивање преваре.
4.Преживљавање Малог Рад
5.Освета Малог Радојице, спашавање људи из тамнице и одлазак са
Хајкуном девојком.
Маја Станојевић 7/2
-Стилска фигура:
-Хипербола: „...налож' те му ватру на прсима, хоће ли се помакнути курва! Ложе њему ватру на прсима ал' је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни помиче Раде...“ говори колико је Мали Радојица јак, издржљив па је све то издржао...Ово је такође и градација, јер је Бећирагиница наређивала све неиздржљивије захтеве...
Маја Станојевић 7/2
..."Мили Боже, чуда големога!Јали грми, јал 'се земља тресе?
ја се бије више о мраморје?
ја се бију на Попина виле?
Нити грми, нит' се земља тресе,
ни себи бије више о мраморје,
ни се бију на Попина виле;
већ пуцају на Задру топови..."
У овом делу песме заступљена је словенска антитеза,посебна врста поређења трочланог састава.Састоји се од питања, више понуђених одговора, негирања понуђених одговора, и одговора.Служи за усмеравање пажње на неки сукоб, или догађај.
Анђела Маџаревић 7/2
Непознате речи:
баба - отац
клинац - ексер
преставити - умрети
јаглук - марама
када - жена
Софија Вукашиновић 7/2
Градација: 1. ватра на прстима
2. змија у недарцима
3. клинци под ноктима
4. лепа Хајкуна
У овој песми нам говори да ће Бећирагиница урадити све да докаже да је Мали Радојица жив.
Софија Вукашиновић 7/2
Мали Радојица - је храбар јунак доведен у тамницу турског затвора, који смишља план за бег. Одлучује да се прави мртав. Мисао да ће његови другови бити ослобођени и да ће правда бити задовољена даје му снагу да се избори са најтежим мукама које му Бећираганица приређује. Успео је да претрпи све муке, али највеће искушење била му је Хајкунина игра. Његово јуначко срце није одолело лепоти девојке. Ово душевно искушење било је за њега најтеже, јер упркос томе што је био храбар и неустрашив ратник био је и неискусан мушкарац жељан љубави.
Тијана Нанушевски 7/1
Радња: Мучење хајдука Радојице Расте постепено. Овај храбар јунак издржава без Реакције страшне муке поређане у градацији, одаје се пред лепотом Једино девојке, Сто би за обичног смртника Било незамисливо.
I - ЛОЖЕЊЕ ватре на грудима
II - Стављање Змије на груди
III - Закивање клинова под нокте
IV - Хајкунина игра
Стилска фигура којом се постепено ређају осецања и слике по јачини назива се градација.
Врхунац: Радојица не Може да одоли Хајкуниној лепоти, нити она његовој храбрости и издржљивости. Хајдука је помогла да Радојици издржи за њега најгору муку, покривши му устрептале ја немирне очи.
Расплет: Мали Радојица издржава све муке, спашава се из затвора уз Помоћ заљубљене Хајкуне и свети се својим мучитељима.
Милица Вукићевић 7/1
"Бре, немојте закопати курве,
већ га бац'те у дебело море
те наран'те рибе приморкиње
лијепијем хајдучкијем месом!" - иронија – Бећирагиница ликује над телом хајдука.
Милица Диковић 7/1
„а сви плачу, један попијева" - контраст – подразумева успело и ефикасно поређење по супротности.
Милица Диковић 7/1
Старина Новак и кнез Богосав
Старина Новак и кнез Богосав анализа песме,историјска личност и епска песма овде
Никола Миладиновић 7/2
Хајдуци- Срби који су се одметнули у шуму, нападали Турке и отимали им благо, а затим га делили сиромашним сељацима.
Старина Новак- Познати српски хајдук. Из Смедерева се због проклете Јерине одметнуо у хајдуке и отишао чак на Романију.
Јерина- Симбол лошег и злог владара.
Туре младожења- Описује насилничко понашање турских освајача.
Стићи и утећи- Речи које описују способност хајдука да се увек нађу на правом месту, али и да сачувају свој живот.
Вук Рашић 7/1
Јерина Бранковић - историјски подаци - овде
Милица Живановић 71
Разлози због којих су Срби постајали хајдуци:
1. Немогућност исплате пореза због сиромаштва
2. Окрутно понашање Турака
Милица Живановић 71
,,То гледају сви турски сватови,
не шћедоше мене ни ћерати,
ја не шћеше,јали не смједоше."
Хипербола - говори нам како су се сви турски сватови уплашили старине Новака и да не смеју да се боре са њим.
Софија Вукашиновић 7/2
-Тема: Разлози одласка у хајдуке, јер у песми, Старина Новак објашњава разлоге због којих је отишао у хајдуке.
-Разлози због којих је Старина Новак отишао у хајдуке:
*Неплаћен рад – Јерина је Старину Новака натерала да ради за њу, са својим колима и воловима. Он је радио три године, а тај рад му није плаћен.
*Предавање блага у замену за живот – Јерина је хтела да позлаћује врата и прозоре, па је од других људи тражила злато. Ко је имао злато, дао је и остао жив, а ко није имао, њега су убили.
Маја Станојевић 7/2
-Композиција: 1.Разговор Старине Новака и кнеза Богослава.
2.Разлози одласка у хајдуке.
3.Одлазак у хајдуке.
4.Убијање Турчина.
Маја Станојевић 7/2
Непознате речи:
-Аргатлук-надничарски рад,рад под надници
-Канџија-бич
-Тумбак-бронза,туч
-Дорат-коњ мрке или црвенкасте длеке
-Кадифа-сомот
Ивона Живковић 7/1
Непознате речи:
Будак- турски, једнокрака или двокрака алатка за копање земље ископавање корења, камења и слично.
Вијалет- турска, административна јединица у Турској у 19.веку, област којом је управљао валија, покрајина, провинција.
Катарина Серафин 7/1
|
Вино пију Новак и Радивој
а код Босне, код воде студене, код некога кнеза Богосава. А кад су се вина понапили, кнез Богосав стаде бесједити: „Побратиме, Старина Новаче, кажи право, тако био здраво, са шта, брате, оде у хајдуке? Каква тебе оћера невоља врат ломити, по гори ходити, по хајдуци, по лошу занату, а под старост, кад ти није вриме?” Вели њему Старина Новаче: „Побратиме, кнеже Богосаве, кад ме питаш, право да ти кажем - јест ми било за невољу љуту. Ако мореш знати и памтити кад Јерина Смедерево гради, па нареди мене у аргатлук, аргатовах три године дана, а ја вукох дрвље и камење све уз моја кола и волове - и за пуне до три годинице 6564 ја не стекох паре ни динара, ни заслужих на ноге опанке. И то бих јој, брате, опростио! Кад сагради Смедерева града, онда стаде па и куле зида, позлаћује врата и пенџере, па наметну намет на вилајет, све на кућу по три литре злата - то је, брате, по триста дуката! Ко имаде, и предаде благо; ко предаде, онај и остаде. Ја сам био човјек сиромашан, не имадох да предадем благо, узех будак, с чим сам аргатово, па с будаком одох у хајдуке, па се ниђе задржат не могох у држави Јерине проклете, већ побјегох до студене Дрине, па се маших Босне камените. А кад дођох близу Романије, ту сам турске сватове сусрео - они воде кадуну ђевојку. |
Сви сватови с миром пролазили,
заостало Туре младожења на дорату, коњу великоме, оно не шће да пролази с миром, већ потеже троструку канџију (три су на њој луле* од тумбака) па удара мене по плећима. Трипут сам га Богом побратио: ”Молим ти се, Туре младожења, а тако ти среће и јунаштва, и тако ти сретнога весеља, прођи ме се, хајде путем с миром - видиш да сам човјек сиромашан!„ Опет Туре да с' окани неће. Кад је мене мало забољело, и ја сам се врло ражљутио, па потегох будак са рамена те ударих Туре на дорату. Како сам га лако ударио, умах сам га с коња оборио, и к њему сам онда прилетио; ударих га још два и три пута док сам њега с душом раставио. Ватих му се руком у џепове, код њег' нађох до три кесе блага, па их пушти себи у њедарца; отпасах му сабљу од појаса, њем' отпасах, а себи припасах; оставих му будак више главе, да чим ће га закопати Турци, па посједох његова дората, одох право гори Романији. То гледају сви турски сватови, не шћедоше мене ни ћерати, ја не шћеше, ја ли не смједоше. Ево има четр'ест година, Романију гору обикнуо, боље, брате, него моје дворе; јер ја чувам друма кроз планину, дочекујем Сарајлије младе, те отимам и сребро и злато и лијепу чоху и кадифу, одијевам и себе и друштво; а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати - не бојим се никога до Бога!” |
Старина Новак и кнез Богосав
Ово је песма покосовског циклуса. Требало би да у својим коментарима повежете
историјску основу са песничком сликом, објасните стилска средства или говорите о
ликовима. Неопходно је да наводите битне стихове. Можете обрадити било који
аспект дела, важно је да се не понављате. Ради прегледности користите форму
речника.
Честе књиге иду за књигама:
Од кога ли, коме ли долазе?
- Од Мемеда, од цара Турскога,
А долазе до Сталаћа града,
До Пријезде, војводе сталаћка:
"О Пријезда, војводо сталаћка!
Пошљи мени до три добра твоја:
Прво добро, сабљу навајлију,
Која сече дрвље и камење,
Дрво, камен и студено гвожђе;
Друго добро, Ждрала коња твога,
Који коњиц може прелетити
Засобице и по два бедема;
Треће добро, твоју љубу верну."
Гледи књигу војвода Пријезда,
Ону гледи, другу ситну пише:
"Цар-Мемеде, турски господару!
Купи војске колико ти драго,
Под Сталаћа кад је теби драго,
Удри Сталаћ како ти је драго,
- Ја ти добра не дам ниједнога;
Ја сам сабљу за себе ковао,
А Ждрала сам за себе хранио,
А Љубу сам за себе довео;
Па ти не дам добра ниједнога!"
Диже војску турски цар Мемеде,
Диже војску, оде под Сталаћа,
Био Сталаћ три године дана,
Нит' му одби дрва ни камена,
Нит' га како може освојити,
Ни пак како може оставити.
Једно јутро уочи недеље
Попела се Пријездина љуба
На бедема малена Сталаћа,
Па с бедема у Мораву гледи;
Ал' Морава мутна испод града.
Па бесједи Пријездина љуба:
"О Пријезда, драги господару,
Нас ће Турци лагумом дигнути."
Ал' бесједи војвода Пријезда:
"Мучи, љубо, миком се замукла!
Гди ће бити лагум под Моравом?"
Потом дошла та недеља прва
И господа отишла у цркву,
И Божју су службу одстајали;
Кад господа изишла из цркве,
Тад бесједи војвода Пријезда:
"О војводе, моја десна крила,
Крила моја, с вама ћу летити!
Да ручамо, да се напијемо,
Да на граду врата отворимо,
Да на Турке јуриш учинимо,
Па што нама Бог и срећа даде!"
Па Пријезда љубу дозиваше:
"Иди, љубо, у пивнице доње,
Те донеси вина и ракије!"
Узе Јела два кондира златна,
Па отиде у пивнице доње.
Кад госпођа пред пивницу дошла,
Ал' пивница пуна јањичара:
Папучама пију вино хладно
А у здравље Јелице госпође,
С покој душе Пријезде војводе.
Кад то виде Јелица госпођа,
Та кондиром о камен удари,
Па потрча у господске дворе:
"Зло ти вино, драги господару!
Зло ти вино, а гора ракија!
Пивница ти пуна јаничара,
Папучама пију вино хладно,
А за моје здравље намењују,
А тебе ми жива сахрањују,
Сахрањују, за душу ти пију."
Онда скочи војвода Пријезда,
Те на граду отвори капију,
Па на Турке јуриш учинише,
Те с бише и секоше с Турци,
Док погибе шездесет војвода,
Њих шездесет, хиљаде Турака!
Тад се врати војвода Пријезда,
Па за собом затвори капију,
Па потрже сабљу навалију,
Ждралу коњу одсијече главу:
"Јао Ждрале, моје добро драго,
Та нека те турски цар не јаше!"
Преби бритку сабљу навалију:
"Навалија, моја десна руко.
Та нека те турски цар не паше!"
Па отиде госпођи у дворе,
Па госпођу прихвати за руку:
"О Јелице, госпођо разумна,
Или волиш са мном погинути,
Ил' турчину бити љуба вјерна?"
Сузе рони Јелица госпођа:
"Волим с тобом часно погинути,
Нег' љубити на срамоту Турке;
Нећу своју веру изгубити
И часнога крста погазити."
Узеше се обоје за руке,
Па одоше на бедем Сталаћа,
Па беседи Јелица госпођа:
"О Пријезда, драги господару,
Морава нас вода отхранила,
Нек Морава вода и сахрани!"
Па скочише у воду Мораву.
Цар је Мемед Сталић освојио
Не освоји добра ни једнога.
Љуто куне турски цар Мемеде:
"Град-Сталићу, да те Бог убије
Довео сам три хиљаде војске
А не водим него пет стотина."
''Прво добро, сабљу навалију,
Која сече дрвље и камење,
Дрво, камен и студено гвожђе;
Друго добро, Ждрала коња твога,
Који коњиц може прелетити
Засобице и по два бедема;
Треће добро, твоју љубу верну." - народни певач постепено појачава захтеве цара Мемеда, сматра да Пријездина љуба највише вреди, а сабља навалија најмање. Употребљена је градација, а поред ње имамо и један стални епитет: ,,љуба верна''. Неретко у народним песмама можемо наћи овај епитет који се користи да би се појачала вредност жене. Помоћу овог епитета схватамо да је љуба одана свом мужу.
Тамара Стаменковић 7/1
,,Прво добро-сабљу навалију,
која сече дрвље и камење,
дрво,камен и студено гвожђе“, одвучена стилска фигура је хипербола која наглашава колико је војводина сабља оштра и због тога вредна.
Софија Вукашиновић 7/2
,,О војводе,моја десна крила,
крила моја,с вама ћу летети”, - метафора - говори нам колико су остале војводе потребне Пријезди да би победио у борби, без њих не може победити султана Мемеда.
Софија Вукашиновић 7/2
Лагум- подземни пролаз,из средњовековног града,и који се користио за бежање становништва у случају опсаде града од стране непријатеља.
Софија Вукашиновић 7/2
Кондир-земљани бокал који је обично украшен дукатима и јабуком,у овом случају је златан.
Софија Вукашиновић 7/2
„Смрт војводе Пријезде“., Епска песма о јунаштву брaнилаца Сталаћа je драма, о одлуци Пријездине жене да добровољно оде у смрт са мужем, пре него да буде жена Турчина.
Увод: Понижавајуће писмо турског цара Мемеда упућено војводи Пријезди у коме му он тражи оно што je Пријезди највредније, његову сабљу, ждрала и жену Јелицу.
Заплет: Војвода Пријезда се супродставља цару Мемеду и одбија да испуни његове захтеве.
Врхунац радње: Пријезда је три године одолевао опсади турске војске, али су Турци били много јачи. Свестан да се не може одбранити доноси одлуку да уништи своја добра. Коњу је одсекао главу, поломио је сабљу, али није могао да науди својој жени Јелици. Њој је дао да бира да ли ће са њим часно погинути или бити љуба Турчинова.
Јелица није само била верна жена, и достојанствено пристала да иде са њим у смрт.
Расплет: Жртвовање војводе Пријезде и његове жене Јелице, јер нису успели да победе Турску војску и одбране своја добра, Пријезда је са својом женом Јелицом скаче у хладну Мораву. Више је волео часно да умре, него да изгуби своје достојанство и доживи понижење. Освојивши Сталаћ турски цар Мемед је доживео разочарење, јер осим града није освојио ни једно добро војводе Пријезде, нити је успео да га покори и понизи. Његов бес и његова љутња се огледала у проклињању града Сталаћа.
Анђела Јовић 7/2
избор - Главни мотив, јер је војвода Пријезда морао изабрати између смрти и давања три добра: „прво добро-сабљу навалију, која сече дрвље и камење, дрво, камен и студено гвожђе; друго добро-Ждрала, коња твога, који коњиц може прелетети засобице и по два бедена; треће добро-твоју љубу верну!“.
Маја Станојевић 7/2
Војвода Пријезда је велики војсковођа из града Сталаћа, који се супротставио турском цару и његовим понижавајућим захтевима. Поносни Пријезда више је волео да часно умре него да живи без части и поштовања. Војвода Пријезда је храбро и одлучно ушао у борбу са много јачим непријатељем да би оно што воли одбранио и што му с правом припада. У тој неравноправној борби изгубио сва своја добра и свој живот, али из ње је изашао као морални победник, јер није изгубио своју част и достојанство.
Милица Вукићевић 7/1
"Зло ти вино , драги господару!
Зло ти вино , а гора ракија!" - градација - господарева жена , Јелица , на овај начин упозорава свог господара да му се спрема нешто лоше .
Катарина Серафин 7/1
историјску основу са песничком сликом, објасните стилска средства или говорите о
ликовима. Неопходно је да наводите битне стихове. Можете обрадити било који
аспект дела, важно је да се не понављате. Ради прегледности користите форму
речника.
Честе књиге иду за књигама:
Од кога ли, коме ли долазе?
- Од Мемеда, од цара Турскога,
А долазе до Сталаћа града,
До Пријезде, војводе сталаћка:
"О Пријезда, војводо сталаћка!
Пошљи мени до три добра твоја:
Прво добро, сабљу навајлију,
Која сече дрвље и камење,
Дрво, камен и студено гвожђе;
Друго добро, Ждрала коња твога,
Који коњиц може прелетити
Засобице и по два бедема;
Треће добро, твоју љубу верну."
Гледи књигу војвода Пријезда,
Ону гледи, другу ситну пише:
"Цар-Мемеде, турски господару!
Купи војске колико ти драго,
Под Сталаћа кад је теби драго,
Удри Сталаћ како ти је драго,
- Ја ти добра не дам ниједнога;
Ја сам сабљу за себе ковао,
А Ждрала сам за себе хранио,
А Љубу сам за себе довео;
Па ти не дам добра ниједнога!"
Диже војску турски цар Мемеде,
Диже војску, оде под Сталаћа,
Био Сталаћ три године дана,
Нит' му одби дрва ни камена,
Нит' га како може освојити,
Ни пак како може оставити.
Једно јутро уочи недеље
Попела се Пријездина љуба
На бедема малена Сталаћа,
Па с бедема у Мораву гледи;
Ал' Морава мутна испод града.
Па бесједи Пријездина љуба:
"О Пријезда, драги господару,
Нас ће Турци лагумом дигнути."
Ал' бесједи војвода Пријезда:
"Мучи, љубо, миком се замукла!
Гди ће бити лагум под Моравом?"
Потом дошла та недеља прва
И господа отишла у цркву,
И Божју су службу одстајали;
Кад господа изишла из цркве,
Тад бесједи војвода Пријезда:
"О војводе, моја десна крила,
Крила моја, с вама ћу летити!
Да ручамо, да се напијемо,
Да на граду врата отворимо,
Да на Турке јуриш учинимо,
Па што нама Бог и срећа даде!"
Па Пријезда љубу дозиваше:
"Иди, љубо, у пивнице доње,
Те донеси вина и ракије!"
Узе Јела два кондира златна,
Па отиде у пивнице доње.
Кад госпођа пред пивницу дошла,
Ал' пивница пуна јањичара:
Папучама пију вино хладно
А у здравље Јелице госпође,
С покој душе Пријезде војводе.
Кад то виде Јелица госпођа,
Та кондиром о камен удари,
Па потрча у господске дворе:
"Зло ти вино, драги господару!
Зло ти вино, а гора ракија!
Пивница ти пуна јаничара,
Папучама пију вино хладно,
А за моје здравље намењују,
А тебе ми жива сахрањују,
Сахрањују, за душу ти пију."
Онда скочи војвода Пријезда,
Те на граду отвори капију,
Па на Турке јуриш учинише,
Те с бише и секоше с Турци,
Док погибе шездесет војвода,
Њих шездесет, хиљаде Турака!
Тад се врати војвода Пријезда,
Па за собом затвори капију,
Па потрже сабљу навалију,
Ждралу коњу одсијече главу:
"Јао Ждрале, моје добро драго,
Та нека те турски цар не јаше!"
Преби бритку сабљу навалију:
"Навалија, моја десна руко.
Та нека те турски цар не паше!"
Па отиде госпођи у дворе,
Па госпођу прихвати за руку:
"О Јелице, госпођо разумна,
Или волиш са мном погинути,
Ил' турчину бити љуба вјерна?"
Сузе рони Јелица госпођа:
"Волим с тобом часно погинути,
Нег' љубити на срамоту Турке;
Нећу своју веру изгубити
И часнога крста погазити."
Узеше се обоје за руке,
Па одоше на бедем Сталаћа,
Па беседи Јелица госпођа:
"О Пријезда, драги господару,
Морава нас вода отхранила,
Нек Морава вода и сахрани!"
Па скочише у воду Мораву.
Цар је Мемед Сталић освојио
Не освоји добра ни једнога.
Љуто куне турски цар Мемеде:
"Град-Сталићу, да те Бог убије
Довео сам три хиљаде војске
А не водим него пет стотина."
''Прво добро, сабљу навалију,
Која сече дрвље и камење,
Дрво, камен и студено гвожђе;
Друго добро, Ждрала коња твога,
Који коњиц може прелетити
Засобице и по два бедема;
Треће добро, твоју љубу верну." - народни певач постепено појачава захтеве цара Мемеда, сматра да Пријездина љуба највише вреди, а сабља навалија најмање. Употребљена је градација, а поред ње имамо и један стални епитет: ,,љуба верна''. Неретко у народним песмама можемо наћи овај епитет који се користи да би се појачала вредност жене. Помоћу овог епитета схватамо да је љуба одана свом мужу.
Тамара Стаменковић 7/1
,,Прво добро-сабљу навалију,
која сече дрвље и камење,
дрво,камен и студено гвожђе“, одвучена стилска фигура је хипербола која наглашава колико је војводина сабља оштра и због тога вредна.
Софија Вукашиновић 7/2
,,О војводе,моја десна крила,
крила моја,с вама ћу летети”, - метафора - говори нам колико су остале војводе потребне Пријезди да би победио у борби, без њих не може победити султана Мемеда.
Софија Вукашиновић 7/2
Лагум- подземни пролаз,из средњовековног града,и који се користио за бежање становништва у случају опсаде града од стране непријатеља.
Софија Вукашиновић 7/2
Кондир-земљани бокал који је обично украшен дукатима и јабуком,у овом случају је златан.
Софија Вукашиновић 7/2
„Смрт војводе Пријезде“., Епска песма о јунаштву брaнилаца Сталаћа je драма, о одлуци Пријездине жене да добровољно оде у смрт са мужем, пре него да буде жена Турчина.
Увод: Понижавајуће писмо турског цара Мемеда упућено војводи Пријезди у коме му он тражи оно што je Пријезди највредније, његову сабљу, ждрала и жену Јелицу.
Заплет: Војвода Пријезда се супродставља цару Мемеду и одбија да испуни његове захтеве.
Врхунац радње: Пријезда је три године одолевао опсади турске војске, али су Турци били много јачи. Свестан да се не може одбранити доноси одлуку да уништи своја добра. Коњу је одсекао главу, поломио је сабљу, али није могао да науди својој жени Јелици. Њој је дао да бира да ли ће са њим часно погинути или бити љуба Турчинова.
Јелица није само била верна жена, и достојанствено пристала да иде са њим у смрт.
Расплет: Жртвовање војводе Пријезде и његове жене Јелице, јер нису успели да победе Турску војску и одбране своја добра, Пријезда је са својом женом Јелицом скаче у хладну Мораву. Више је волео часно да умре, него да изгуби своје достојанство и доживи понижење. Освојивши Сталаћ турски цар Мемед је доживео разочарење, јер осим града није освојио ни једно добро војводе Пријезде, нити је успео да га покори и понизи. Његов бес и његова љутња се огледала у проклињању града Сталаћа.
Анђела Јовић 7/2
избор - Главни мотив, јер је војвода Пријезда морао изабрати између смрти и давања три добра: „прво добро-сабљу навалију, која сече дрвље и камење, дрво, камен и студено гвожђе; друго добро-Ждрала, коња твога, који коњиц може прелетети засобице и по два бедена; треће добро-твоју љубу верну!“.
Маја Станојевић 7/2
Војвода Пријезда је велики војсковођа из града Сталаћа, који се супротставио турском цару и његовим понижавајућим захтевима. Поносни Пријезда више је волео да часно умре него да живи без части и поштовања. Војвода Пријезда је храбро и одлучно ушао у борбу са много јачим непријатељем да би оно што воли одбранио и што му с правом припада. У тој неравноправној борби изгубио сва своја добра и свој живот, али из ње је изашао као морални победник, јер није изгубио своју част и достојанство.
Милица Вукићевић 7/1
"Зло ти вино , драги господару!
Зло ти вино , а гора ракија!" - градација - господарева жена , Јелица , на овај начин упозорава свог господара да му се спрема нешто лоше .
Катарина Серафин 7/1
