Ово је песма покосовског циклуса. Требало би да у својим коментарима повежете историјску основу са песничком сликом, објасните стилска средства или говорите о ликовима. Неопходно је да наводите битне тихове.Можете обрадити било који аспект дела, важно је да се не понављате. Ради прегледности користите
форму речника.
ДИОБА ЈАКШИЋА
Мјесец кара звијезду даницу:
"Ђе си била,
звијездо данице?
"Ђе си била, ђе си дангубила?
"Дангубила три бијела
дана?"
Даница се њему одговара:
"Ја сам била, ја сам дангубила
"Више
б'јела града Бијограда,
"Гледајући чуда великога,
"Ђе дијеле браћа
очевину,
"Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане.
"Лијепо се браћа
погодише,
"Очевину своју под'јелише:
"Дмитар узе земљу
Каравлашку,
"Каравлашку и Карабогданску,
"И сав Банат до воде
Дунава;
"Богдан узе Сријем земљу равну,
"Сријем земљу и равно
Посавље,
"И Србију до Ужица града;
"Дмитар узе доњи крај од града
"И
Небојшу на Дунаву кулу;
"Богдан узе горњи крај од града
"И Ружицу цркву
насред града.
"О мало се браћа завадише,
"Да око шта, веће ни око
шта:
"Око врана коња и сокола:
"Дмитар иште коња старјешинство,
"Врана
коња и сива сокола,
"Богдан њему не да ни једнога.
"Кад у јутру јутро
освануло,
"Дмитар узја вранца великога,
"И он узе сивога сокола,
"Пак полази у лов у планину,
"А дозива љубу
Анђелију;
""Анђелија, моја вјерна љубо!
""Отруј мени мог брата
Богдана;
""Ако ли га отровати нећеш,
""Не чекај ме у бијелу
двору.""
"Кад то зачу љуба Анђелија,
"Она сједе брижна,
невесела,
"Сама мисли, а сама говори:
""Што ће ова сиња кукавица!
""Да
отрујем мојега ђевера,
""Од Бога је велика гријота,
""А од људи покор и
срамота;
""Рећи ће ми мало и велико:
""Видите ли оне несретнице,
""Ђе
отрова својега ђевера;
""Ако ли га отровати нећу,
""Не см'јем војна у
двору чекати.""
"Све мислила, на једно смислила:
"Она оде у подруме
доње,
"Те узима чашу молитвену,
"Саковану од сувога злата,
"Што је она
од оца донела,
"Пуну рујна наточила вина,
"Пак је носи својему
ђеверу,
"Љуби њега у скут и у руку,
"И пред њим се до земљице
клања:
""На част теби, мој мили ђевере!
""На част теби и чаша и
вино,
""Поклони ми коња и сокола.""
"Богдану се на то
ражалило,
"Поклони јој коња и сокола.
"Дмитар лови цијел дан по
гори,
"И не може ништа уловити;
"Намјера га пред вече нанесе
"На зелено
у гори језеро,
"У језеру утва златокрила,
"Пусти Дмитар сивога
сокола,
"Да увати утву златокрилу,
"Она му се не да ни гледати,
"Него
шчепа сивога сокола
"И сломи му оно десно крило.
"Кад то виђе Јакшић
Димитрије,
"Брже свлачи господско од'јело,
"Пак заплива у тихо
језеро,
"Те извади сивога сокола,
"Па он пита сивога сокола:
""Како ти
је, мој сиви соколе,
""Како ти је без крила твојега?""
"Соко њему писком
одговара:
""Мени јесте без крила мојега,
""Као брату једном без
другога.""
"Тад' се Дмитар бјеше осјетио,
"Ће ће љуба брата
отровати,
"Па он узја вранца великога,
"Брже трчи граду Бијограду,
"Не
би л' брата жива затекао;
"Кад је био на Чекмек-ћуприју,
"Нагна вранца,
да преко ње пређе,
"Пропадоше ноге у ћуприју,
"Сломи вранац обје ноге
прве
"Кад се Дмитар виђе у невољи,
"Скиде седло с вранца
великога,
"Пак заврже на буздован перни,
"Брже дође граду
Бијограду,
"Како дође, он љубу дозива:
""Анђелија, моја вјерна
љубо'
""Да ми ниси брата отровала?" "
"Анђелија њему
одговара:
""Нијесам ти брата отровала,
""Веће сам те с братом
помирила.""
"молитвена чаша" - метафора - Симбол је породице , љубави и слоге, подстрек је на праштање и толеранцију. Није ни чудо што је баш њу ,мудра , Анђелија одабрала као поклон деверу. Метафорично све ово му је понудила у замену за коња и сокола.
Тијана Нанушевски
Анђелија - Када су се Дмитар и Богдан посвађали око "врана коња и сокола" , Анђелија се нашла у незавидној ситуацији. Морала је да бира да ли ће отровати свог девера и остати на двору или ће остати часна ,али и напустити двор и мужа. Волела је свог девера и није желела да га повреди, а са друге стране била је патријахално васпитана и није желела да напусти вољеног мужа. Једино решење било је да помири
посвађа браћу. Њена мудрост помогла јој је да оствари своју замисао. Знала је да је вољена и од стране девера и од стране мужа, па је одлучила да им затражи да њој поклоне разлог њихове свађе. Анђелија поседује све одлике људског савршенства. Показала се као мудра и честита жена, која је познавала праве вредности (породицу, слогу и љубав) и материјално јој ништа није представљало. Насупрот свом себичном и похлепном мужу, Анђелија је била доброг и чистог срца и није се усудила да њом влада бес и гнев. Била је
осећајна, пуна љубави и разумевања, није осудила ни Дмитра, ни Богдана,већ се потрудила да нађе решење, иако је знала да јој је лакше да прихвати мужевљев захтев. Својом добротом и племенитошћу им је показала сву величину људског срца и лепоту праштања. Анђелија је живела у време када је мушкарац
био глава куће, а жена слушала све мужевљеве заповести. Овим поступком Анђелија је себе
ставила на право место,не иза мушкарца ,већ одмах поред њега.
Тијана Нанушевски
" вјерна љуба " - стални епитет - који наглашава важно место женских ликова у време после Косовског
боја, јер су жене у поробљеној Србији имале улогу да сачувају породичну слогу и на тај начин
покажу моралну вредност свог народа, што их чини правим победницима.
Тијана Нанушевски
Композиција:
Увод- подела имовине (подела очевине;подела наследства);
Заплет- узрок свађе (свађа око сокола и коња,симбола владарског статуса);
Врхунац- захтев Дмитра (Дмтар тражи Анђелији да убије његовог брата);
Преокрет- рањени соко (симбол рањеног Дмитра);
Расплет- помирење (племенита Анђелија мири мужа и девера).
Тамара Стаменковић
''Пуну рујна наточила вина'' - У народним песмама уз именицу ,,вино'' најчешће стоји епитет ,,рујно'' , зато га називамо сталним. Рујан, -на, -но значи жућкастоцрвен, руменкаст, риђаст. И црвена и жута симболично
представљају младост и радост и зато ,,рујно вино'' означава ,,младо вино''.
Тамара Стаменковић
Дмитар Јакшић, као старији брат сматрао је да њему по праву првородства припадају и соко и коњ. То описује да је ситничав и незајажљив. Његова себичност довела је до тога да својој жени Анђелији тражи да отрује девера. Сматрао је да ће га жена послушати зато што му је била верна и зато што га је волела.
Жеља да изврши братоубиство описује његове најгоре особине суровост и грубост. Препознавши у соколовим речима своју злу судбину, пожурио је кући да спречи Анђелију у извршењу његове наредбе. Љубав према млађем брату Богдану превазишла је његову нечовечност.
Тамара Стаменковић
Месец кара звијезду Даницу.
,,Ђе си била, ђе си дангубила,
дангубила три бјела дана?''
Даница се њему одговара.
,,Ја сам била ја сам дангубила
више бјела града Београда
гледајући чуда великога,
ђе дијела браћа очевину.'' - персонификација и хипербола -Истакнуто је како се цела васиона (Месец и звезде) чуди о неслози два брата, Дмитра и Богдана и доласку до тога да Дмитар жели да убије Богдана, а све због наследства.
Коста Ђурић
"Диоба Јакшићa" je епска песма која припада кругу покосовских песама. To je продужена, песма написана у дијалогу. Она има елементе драмске композиције и у њој je истакнут уметнички значај дијалога између ликова који су психолошки уверљиво окарактерисани.
Милица Вукићевић
форму речника.
ДИОБА ЈАКШИЋА
Мјесец кара звијезду даницу:
"Ђе си била,
звијездо данице?
"Ђе си била, ђе си дангубила?
"Дангубила три бијела
дана?"
Даница се њему одговара:
"Ја сам била, ја сам дангубила
"Више
б'јела града Бијограда,
"Гледајући чуда великога,
"Ђе дијеле браћа
очевину,
"Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане.
"Лијепо се браћа
погодише,
"Очевину своју под'јелише:
"Дмитар узе земљу
Каравлашку,
"Каравлашку и Карабогданску,
"И сав Банат до воде
Дунава;
"Богдан узе Сријем земљу равну,
"Сријем земљу и равно
Посавље,
"И Србију до Ужица града;
"Дмитар узе доњи крај од града
"И
Небојшу на Дунаву кулу;
"Богдан узе горњи крај од града
"И Ружицу цркву
насред града.
"О мало се браћа завадише,
"Да око шта, веће ни око
шта:
"Око врана коња и сокола:
"Дмитар иште коња старјешинство,
"Врана
коња и сива сокола,
"Богдан њему не да ни једнога.
"Кад у јутру јутро
освануло,
"Дмитар узја вранца великога,
"И он узе сивога сокола,
"Пак полази у лов у планину,
"А дозива љубу
Анђелију;
""Анђелија, моја вјерна љубо!
""Отруј мени мог брата
Богдана;
""Ако ли га отровати нећеш,
""Не чекај ме у бијелу
двору.""
"Кад то зачу љуба Анђелија,
"Она сједе брижна,
невесела,
"Сама мисли, а сама говори:
""Што ће ова сиња кукавица!
""Да
отрујем мојега ђевера,
""Од Бога је велика гријота,
""А од људи покор и
срамота;
""Рећи ће ми мало и велико:
""Видите ли оне несретнице,
""Ђе
отрова својега ђевера;
""Ако ли га отровати нећу,
""Не см'јем војна у
двору чекати.""
"Све мислила, на једно смислила:
"Она оде у подруме
доње,
"Те узима чашу молитвену,
"Саковану од сувога злата,
"Што је она
од оца донела,
"Пуну рујна наточила вина,
"Пак је носи својему
ђеверу,
"Љуби њега у скут и у руку,
"И пред њим се до земљице
клања:
""На част теби, мој мили ђевере!
""На част теби и чаша и
вино,
""Поклони ми коња и сокола.""
"Богдану се на то
ражалило,
"Поклони јој коња и сокола.
"Дмитар лови цијел дан по
гори,
"И не може ништа уловити;
"Намјера га пред вече нанесе
"На зелено
у гори језеро,
"У језеру утва златокрила,
"Пусти Дмитар сивога
сокола,
"Да увати утву златокрилу,
"Она му се не да ни гледати,
"Него
шчепа сивога сокола
"И сломи му оно десно крило.
"Кад то виђе Јакшић
Димитрије,
"Брже свлачи господско од'јело,
"Пак заплива у тихо
језеро,
"Те извади сивога сокола,
"Па он пита сивога сокола:
""Како ти
је, мој сиви соколе,
""Како ти је без крила твојега?""
"Соко њему писком
одговара:
""Мени јесте без крила мојега,
""Као брату једном без
другога.""
"Тад' се Дмитар бјеше осјетио,
"Ће ће љуба брата
отровати,
"Па он узја вранца великога,
"Брже трчи граду Бијограду,
"Не
би л' брата жива затекао;
"Кад је био на Чекмек-ћуприју,
"Нагна вранца,
да преко ње пређе,
"Пропадоше ноге у ћуприју,
"Сломи вранац обје ноге
прве
"Кад се Дмитар виђе у невољи,
"Скиде седло с вранца
великога,
"Пак заврже на буздован перни,
"Брже дође граду
Бијограду,
"Како дође, он љубу дозива:
""Анђелија, моја вјерна
љубо'
""Да ми ниси брата отровала?" "
"Анђелија њему
одговара:
""Нијесам ти брата отровала,
""Веће сам те с братом
помирила.""
"молитвена чаша" - метафора - Симбол је породице , љубави и слоге, подстрек је на праштање и толеранцију. Није ни чудо што је баш њу ,мудра , Анђелија одабрала као поклон деверу. Метафорично све ово му је понудила у замену за коња и сокола.
Тијана Нанушевски
Анђелија - Када су се Дмитар и Богдан посвађали око "врана коња и сокола" , Анђелија се нашла у незавидној ситуацији. Морала је да бира да ли ће отровати свог девера и остати на двору или ће остати часна ,али и напустити двор и мужа. Волела је свог девера и није желела да га повреди, а са друге стране била је патријахално васпитана и није желела да напусти вољеног мужа. Једино решење било је да помири
посвађа браћу. Њена мудрост помогла јој је да оствари своју замисао. Знала је да је вољена и од стране девера и од стране мужа, па је одлучила да им затражи да њој поклоне разлог њихове свађе. Анђелија поседује све одлике људског савршенства. Показала се као мудра и честита жена, која је познавала праве вредности (породицу, слогу и љубав) и материјално јој ништа није представљало. Насупрот свом себичном и похлепном мужу, Анђелија је била доброг и чистог срца и није се усудила да њом влада бес и гнев. Била је
осећајна, пуна љубави и разумевања, није осудила ни Дмитра, ни Богдана,већ се потрудила да нађе решење, иако је знала да јој је лакше да прихвати мужевљев захтев. Својом добротом и племенитошћу им је показала сву величину људског срца и лепоту праштања. Анђелија је живела у време када је мушкарац
био глава куће, а жена слушала све мужевљеве заповести. Овим поступком Анђелија је себе
ставила на право место,не иза мушкарца ,већ одмах поред њега.
Тијана Нанушевски
" вјерна љуба " - стални епитет - који наглашава важно место женских ликова у време после Косовског
боја, јер су жене у поробљеној Србији имале улогу да сачувају породичну слогу и на тај начин
покажу моралну вредност свог народа, што их чини правим победницима.
Тијана Нанушевски
Композиција:
Увод- подела имовине (подела очевине;подела наследства);
Заплет- узрок свађе (свађа око сокола и коња,симбола владарског статуса);
Врхунац- захтев Дмитра (Дмтар тражи Анђелији да убије његовог брата);
Преокрет- рањени соко (симбол рањеног Дмитра);
Расплет- помирење (племенита Анђелија мири мужа и девера).
Тамара Стаменковић
''Пуну рујна наточила вина'' - У народним песмама уз именицу ,,вино'' најчешће стоји епитет ,,рујно'' , зато га називамо сталним. Рујан, -на, -но значи жућкастоцрвен, руменкаст, риђаст. И црвена и жута симболично
представљају младост и радост и зато ,,рујно вино'' означава ,,младо вино''.
Тамара Стаменковић
Дмитар Јакшић, као старији брат сматрао је да њему по праву првородства припадају и соко и коњ. То описује да је ситничав и незајажљив. Његова себичност довела је до тога да својој жени Анђелији тражи да отрује девера. Сматрао је да ће га жена послушати зато што му је била верна и зато што га је волела.
Жеља да изврши братоубиство описује његове најгоре особине суровост и грубост. Препознавши у соколовим речима своју злу судбину, пожурио је кући да спречи Анђелију у извршењу његове наредбе. Љубав према млађем брату Богдану превазишла је његову нечовечност.
Тамара Стаменковић
Месец кара звијезду Даницу.
,,Ђе си била, ђе си дангубила,
дангубила три бјела дана?''
Даница се њему одговара.
,,Ја сам била ја сам дангубила
више бјела града Београда
гледајући чуда великога,
ђе дијела браћа очевину.'' - персонификација и хипербола -Истакнуто је како се цела васиона (Месец и звезде) чуди о неслози два брата, Дмитра и Богдана и доласку до тога да Дмитар жели да убије Богдана, а све због наследства.
Коста Ђурић
"Диоба Јакшићa" je епска песма која припада кругу покосовских песама. To je продужена, песма написана у дијалогу. Она има елементе драмске композиције и у њој je истакнут уметнички значај дијалога између ликова који су психолошки уверљиво окарактерисани.
Милица Вукићевић
ЗДРАВИЦА
Коме и по чему кнез Лазар наздравља
"... цар узима златан пехар вина,
па говори свој господи српској:
-Коме ћ' ову чашу наздравити?
Ако ћу је напит' по старјештву,
Напићу је старом Југ-Богдану;
Ако ћу је напит' по господству,
Напићу је Вуку Бранковићу;
Ако ћу је напит' по милости,
Напићу је мојим девет шура,
Девет шура, девет Југовића;
Ако ћу је напит' по љепоти
Напићу је Косанчић-Ивану;
Ако ћу је напит' по висини,
Напићу је Топлици Милану;
Ако ћу је напит' по јунаштву,
Напићу је војводи Милошу,..."
ЗАКЛЕТВА МИЛОША ОБИЛИЋА
"...Вала тебе, славни кнез-Лазаре!
Вала тебе на твојој здравици,
На здравици и на дару твоме;
Ал' не вала на таквој бесједи;
Јер, тако ме вјера не убила!
Ја невјера никад био нисам,
Нит' сам био, нити ћу кад бити,
Него сјутра мислим у Косову
За ришћанску вјеру погинути;
Невјера ти сједи уз кољено,
Испод скута пије ладно вино:
А проклети Вуче Бранковићу.
Сјутра јесте лијеп Видов данак,
Виђећемо у пољу Косову,
Ко је вјера, ко ли је невјера.
А тако ми Бога великога!
Ја ћу отић' сјутра у Косово,
И заклаћу турског цар-Мурата,
И стаћу му ногом под гр'оце;
Ако ли ми Бог и срећа даде,
Те се здраво у Крушевац вратим,
Уватићу Вука Бранковића,
Везаћу га уз то бојно копље,
Као жена куђељ' уз преслицу,
Носићу га у поље Косово."
ПОРЕЂЕЊЕ
"Уватићу Вука Бранковића,
Везаћу га уз то бојно копље,
Као жена куђељ' уз преслицу,
Носићу га у поље Косово."
Овим поређењем са женским послом, Милош Обилић је Вука Бранковића хтео да осрамоти, понизи, докаже да је слабији.
НИНА АНТИЋ VI-5
Косовка дјевојка одлази на Косово Поље да нађе војводу Милоша, Косанчић Ивана и Топлицу Милана. Она их не налази, већ налази Орловића Павла (јунака непознатог историји) који јој објашњава да су сва тројица погинула у Косовском боју.
Василије Ристичевић 6/5
Коме и по чему кнез Лазар наздравља
"... цар узима златан пехар вина,
па говори свој господи српској:
-Коме ћ' ову чашу наздравити?
Ако ћу је напит' по старјештву,
Напићу је старом Југ-Богдану;
Ако ћу је напит' по господству,
Напићу је Вуку Бранковићу;
Ако ћу је напит' по милости,
Напићу је мојим девет шура,
Девет шура, девет Југовића;
Ако ћу је напит' по љепоти
Напићу је Косанчић-Ивану;
Ако ћу је напит' по висини,
Напићу је Топлици Милану;
Ако ћу је напит' по јунаштву,
Напићу је војводи Милошу,..."
ЗАКЛЕТВА МИЛОША ОБИЛИЋА
"...Вала тебе, славни кнез-Лазаре!
Вала тебе на твојој здравици,
На здравици и на дару твоме;
Ал' не вала на таквој бесједи;
Јер, тако ме вјера не убила!
Ја невјера никад био нисам,
Нит' сам био, нити ћу кад бити,
Него сјутра мислим у Косову
За ришћанску вјеру погинути;
Невјера ти сједи уз кољено,
Испод скута пије ладно вино:
А проклети Вуче Бранковићу.
Сјутра јесте лијеп Видов данак,
Виђећемо у пољу Косову,
Ко је вјера, ко ли је невјера.
А тако ми Бога великога!
Ја ћу отић' сјутра у Косово,
И заклаћу турског цар-Мурата,
И стаћу му ногом под гр'оце;
Ако ли ми Бог и срећа даде,
Те се здраво у Крушевац вратим,
Уватићу Вука Бранковића,
Везаћу га уз то бојно копље,
Као жена куђељ' уз преслицу,
Носићу га у поље Косово."
ПОРЕЂЕЊЕ
"Уватићу Вука Бранковића,
Везаћу га уз то бојно копље,
Као жена куђељ' уз преслицу,
Носићу га у поље Косово."
Овим поређењем са женским послом, Милош Обилић је Вука Бранковића хтео да осрамоти, понизи, докаже да је слабији.
НИНА АНТИЋ VI-5
Косовка дјевојка одлази на Косово Поље да нађе војводу Милоша, Косанчић Ивана и Топлицу Милана. Она их не налази, већ налази Орловића Павла (јунака непознатог историји) који јој објашњава да су сва тројица погинула у Косовском боју.
Василије Ристичевић 6/5
Косовски циклус говори о догађајима пре, за време битке на Косову и после ње, велича наше јунаке и говори о турској неправди. Такође говори о Вуку Бранковићу који је у очима народа био издајник, а по историји добар стратег. Говори се и о женама јунака, о претрпљеном страху који су оне осећале при одласку њихових мужева у бој, о женама чија су деца и мужеви убијени ("Смрт мајке Југовића").
Никола Миладиновић
"Сви ми у со да се претворимо не би Торком ручка осолили" - хипербола - служи да преувелича број Турака у поређењу са српском војском и укаже на то колико су наше шансе за победу мале.
Никола Миладиновић
Никола Миладиновић
"Сви ми у со да се претворимо не би Торком ручка осолили" - хипербола - служи да преувелича број Турака у поређењу са српском војском и укаже на то колико су наше шансе за победу мале.
Никола Миладиновић
