Манастир Манасија (Ресава), је задужбина деспота Стефана Лазаревића и саграђен је почетком XV века у време турске најезде на српске земље.Био је културни центар где су калуђери преписивали, а зографи украшавали старе рукописне књиге.Такође назив за манастир Манасија је "Моравска школа" и налази се близу Деспотовца. овде
Марија Коцић
Манасија - анализа песме: овде
Манастир Манасија - историја и све о њему: овде
Никола Миладиновић
Манастир Манасија
Марија Коцић
Непознате речи из песме:
Зограф – сликар икона
Кичица - сликарска четкица
Никола Миладиновић
"Последњи прстен видика" -метафора, прстен је симбол преданости, љубави и верности, а последњи нам говори на неки начин о последњем зраку љубави и верности
"Последња јабука сунца" - метафора, јабука је симбол живота, а та последња јабука говори нам да се ближи смрт сликара (зографа), на симболичан начин.
Анђела Маџаревић
„Последњи бескрај у оку“ – метафора, такође и епитет, стилска фигура нам поручује да је зографу дошао последњи час и да је умро.Његова смрт је дошла.
Слике: 1.Последњи тренуци живота
2.Долазак турске војске
3.Смрт
Маја Станојевић
"Зографе докле твој поглед допире"- метафора , описује у каквом је уметничком заносу сликар. Његов поглед се губи у сјају и светлости старања. Он у бојама види светлост вере.
Тијана Нанушевски
"Зографе шта ли видиш на дну ноћи" -метафора, сликару је смрт близу ,али он не види ништа осим лепоте дела које ствара.
Тијана Нанушевски
МАНАСИЈА, В.Попа
Плаво и златно
Последњи прстен видика
Последња јабука сунца
Зографе
Докле твој поглед допире
Чујеш ли коњицу ноћи
Алах ил илалах
Кичица твоја не дрхти
Боје се твоје не плаше
Ближи се коњица ноћи
Алах ил илалах
Зографе
Шта ли видиш на дну ноћи
Златно и плаво
Последња звезда у души
Последњи бескрај у оку
