Анализа песме овде
Још једна анализа
Песму чине 3 целине. Свака целина почиње стиховима „Стојте, галије царске!“:
1. У првом делу, песник одаје поштовање палим војницима Првог светског рата. Његово поштовање је дубоко, а његова љубав према земљи и туга су велике. Овај део позива на тишину и на дуг минут ћутања.
2. Други део песме се односи на будуће генерације. Песник нас позива да никад не заборавимо наше претке који су далеко од своје отаџбине оставили своје кости као темељ наших живота.
3. У трећој целини, песник се враћа својим осећањима над Плавом гробницом. Позивом на тишину у којој замишљене галије треба да напусте гробове поново показује своје дубоко поштовање. Песников мир над оваквим гробљем је само привид. Његова туга и немир су много већи. Зато песник жели да се бар мало одужи јунацима, јер жели да „мртви чују хук борбене лаве“ и увери их да су донели слободу својој деци.Метафора – главна стилска фигура у песми „Плава гробница“. Да би дочарао своје поштовање али и тугу, песник као да недовољно може да опише своја осећања, народне хероје и незапамћено, језиво гробље у Јонском мору.
„Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.“- светилиште – страшно место страдања јунака, јединствено у историји неког народа.
„Прометеји наде, апостоли јада“ – пали војници, жртве рата са надом у боље сутра и бољи живот своје деце.
„И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.“ – будућа генерација, која живи слободно.
„Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.“ – народ чији су преци овакви хероји су неуништиви, патриоте и позвани на одговорност да заштите своју земљу, слободу и потомство.
„Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест, хладна и очајна.“ – поређење – тихо, мрачно и тужно гробље
Милица Диковић 7/1
Прометеји- титани, дивови који су водили борбе против силе и неправде
Апостоли јада- мученици
Чилити- нестајати
Јаз- рупа без дна, провалија
Мрц- мртвац
Рака- гроб
Епопеја- епска дуга песма, еп, спев
Корифеји– предводници слободарског духа, велики борци за одбрану земље; хероји са Цера, Гучева и Сувобора, а сада на дну мора, који леже помешани са шкољкама и маховином
Опело - читање молитве над мртвима
Катарина Серафин 7/1
"Али ово гробље, где је погребена огромна и страшна тајна епопеје,
колевка ће бити бајке за времена
где ће дух да тражи своје корифеје" - метафора - Страдање народа је страшна тајна епопеје, то је храбар подвиг достојан правог јунака. Оно је невероватно и нестварно, као бајка у којој ће будуће генерације тражити свог идола (корифеју).
Тијана Нанушевски 7/1
Биографија Милутина Бојића
Милица Вукићевић 7/1
Атмосфера - Песник захтева тоталну тишину, из поштовања према храбрим јунацима.
Мотиви песме:
- ПОШТОВАЊЕ хероја.
- ДИВЉЕЊЕ због херојства и пожртвованости.
- ПОЖРТВОВАНОСТ јунака ради спаса своје државе.
- ТУГА и БОЛ због смрти.
- СМРТ
- ПОНОС, јер су наш понос наши преци.
- БОРБЕНОСТ
Милица Живановић 7/1
"Гордо" - епитет - овај епитет се користи да покаже понос српског народа.
"Зрак месеца шета" - персонификација - месечева светлост види шта се дешава.
"Ту, где се вали љубе!" - персонификација - таласи се сударају на пучини, тамо где почивају посмртни остаци храбрих војника.
"Ко наш ум бескрајна" - метафора - бескрајно плаво море пореди се са величином људског ума.
"Како не виде небо јоште" - поређење - ова стилска фигура користи се да упореди значај опела погинулим јунацима са јачином свих мање битних догађаја.„Стојте, галије царске!“- Речи су употребљене да би показале значај дела која су учинили они, који почивају на дну мора.
„Ту на дну“- Погинули и умрли због своје отаџбине сахрањени су у морским дубинама, јер нису могли да буду допремљени у родну груду.
„На гробљу браће моје“- Многи наши очеви, деде, браћа и синови су борећи се за слободу свој живот изгубили и сахрањивани су далеко од своје куће.
„Бескрајна тишина“- Ћутањем се одаје поштовање преминулима.
„Опело“- Свештеник ће својом молитвом затражити рајско царство за све недужне и трагично преминуле.
Вук Рашић 7/1
Најупечатљивија стилска фигура у песми је метафора:света вода и храм тајанства има значење гроба,прометеји наде и апостоли јада-значење хероја.
Ивона Живковић 7/1
У песми се јавља и императив: Стојте!... Спутајте!... Буктиње нек утрну!... Газите тихим ходом!
Смрт великих хероја тражи узвишеност у држању, достојанство, поштовање, а тога нема без тишине, побожног мира.
Јована Виторовић 7/1
-Тема: Опело погинулим ратницима, јер песник држи опело тј. молитву погинулим ратницима који су сахрањени у мору.
„Опело гордо држим у доба језе ноћне
"Над овом светом водом.“ -
„Зато хоћу мира, да опело
Без речи , без суза и уздаха меких
Да мирис тамјана и дах праха здружим
Уз тутњаву муклу добоша далеких.“ -Строфа има по 4 стиха. Таква строфа се зове катрен. Рима је укрштена.
Маја Станојевић 7-2
Ову песму Милутин Бојић посветио је страдању српских ратника.Овај догађај је важан, јер су се српски војници борили да би сачували српство и нама обезбедили живот.
Анђела Маџаревић 7/2
Глаголски облици у тексту :
У песми се проналази презент (пример) " опело гордо држим , лежи , пасте ... Овај глаголски облик приближава читаоцима овај трагични , историјски догађај , опонаша као да се све дешава сада.
Такође се појављује императив (пример) " Стојте галје царске! ; Спутајте крме моћне! ; Газите тихим ходом! " Писац опонаша свештеника који инсистира (захтева) на тишини и да се испоштује опело мртвим јунацима.
"Стојте галје царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом."
Овај рефрен се понавља јер је битан да подсети на инсистирану тишину и мир , због поштовања према мртвим српским јунацима погинулим од глади , болести , исцрпљености у рату.
Ивана Тасић 7/2
Млади људи, велики ратници, савладани тифусум и другим болестима, масовно су умирали. Око пет хилјада их је завршило у мору.Море је постало њихова ,,плава гробина". Песни је све то видео и, потресен трагиком свога народа написао ову песму, у којој велича херојство ратника и испицује њихом страшан крај.
Јована Виторовић 7/1
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Милутин Бојић
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета. То је храм тајанства и гробница тужна За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна. Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест, хладна и очајна. Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна питомина? То велика душа покојника лута Стојте, галије царске! На гробу браће моје Завите црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе! Јер проћи ће многа столећа, к'о пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака. |
Али ово гробље, где је погребена
огромна и страшна тајна епопеје, Колевка ће бити бајке за времена, Где ће дух да тражи своје корифеје. Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ недра земље и небесног свода. Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну побожно и нечујно. Јер хоћу да влада бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе. Јер, тамо далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива. Зато хоћу мира, да опело служим без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим Уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом. Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом! |