,,ПИЛИПЕНДА“
Симо Матавуљ
- сиромаштво
- глад
- Петрово Село ( Горња Далмација)
- оданост вери
- духовна снага
- Пилипенда
- Достојанство
- Има старог магарца Куријела, две кокошке и певца.
- Због тешке ситуације, одлучује да прода у граду једну кокошку ( Пиргу ) и креће на пут с магарцем.
- Успут се појављује локални мештанин, унијат Јован Кљако.
- Он наговара Пилипенду да следи његов пример и да ће му тако бити лакше.
- Свађа између њих се умало претвара у тучу.
- Јован Кљако бежи, а Пилипенда из беса удари штапом магарца Куријела, након чега се посрами и заплаче.
Теодор Говедарица 83
Симо Матавуљ
- Кључне речи:
- сиромаштво
- глад
- Петрово Село ( Горња Далмација)
- оданост вери
- духовна снага
- Пилипенда
- Достојанство
- Резиме:
- Има старог магарца Куријела, две кокошке и певца.
- Због тешке ситуације, одлучује да прода у граду једну кокошку ( Пиргу ) и креће на пут с магарцем.
- Успут се појављује локални мештанин, унијат Јован Кљако.
- Он наговара Пилипенду да следи његов пример и да ће му тако бити лакше.
- Свађа између њих се умало претвара у тучу.
- Јован Кљако бежи, а Пилипенда из беса удари штапом магарца Куријела, након чега се посрами и заплаче.
Теодор Говедарица 83
Расправа
-Улога Пилипа Бакљине
Зашто не треба променити веру (аргументи)
-Од давнина, још за време Турака, у Хрватској и Босни и Херцеговини, било је питање промене вере тј. преласка из једне вере у другу. Многи су били неодлучни, неки су се унијатили, а неки одлучили да не мењају веру, баш као Пилип Бакљина.
-Веру не треба променити јер:
1.Треба имати свој став.
„Валај да хоћу да се укоњачим овђе, насред пута не бих зажалио!“
2.Не треба издати свој народ, и треба бити одан својој вери.
„Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни довјека, ни докле вам буде трага!“
3.Јер ће се сва традиција, језици и обичаји изгубити.
4.Јер без обзира на околности, треба бити одлучан и истрајан.
„Валај, нећу, па сад црко од глади!“
5.Не треба изгубити достојанство и понос, јер човек без тога није човек.
„Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће, и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу!“
Никола Радоњић
-Улога Пилипа Бакљине
Зашто не треба променити веру (аргументи)
-Од давнина, још за време Турака, у Хрватској и Босни и Херцеговини, било је питање промене вере тј. преласка из једне вере у другу. Многи су били неодлучни, неки су се унијатили, а неки одлучили да не мењају веру, баш као Пилип Бакљина.
-Веру не треба променити јер:
1.Треба имати свој став.
„Валај да хоћу да се укоњачим овђе, насред пута не бих зажалио!“
2.Не треба издати свој народ, и треба бити одан својој вери.
„Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни довјека, ни докле вам буде трага!“
3.Јер ће се сва традиција, језици и обичаји изгубити.
4.Јер без обзира на околности, треба бити одлучан и истрајан.
„Валај, нећу, па сад црко од глади!“
5.Не треба изгубити достојанство и понос, јер човек без тога није човек.
„Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће, и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу!“
Никола Радоњић
Персонификација:
- '' Мала старинска працославна црква, склонила се за најгушћом гомилом кућа у средини. (...)''
Улога: Све је мање православних цркава и кућа јер већима људи пристаје на унијаћење да би преживела.
- ''Сукобили би се њихови празни тужни погледи.''
Улога: Када су суочени са чињеницом да немају основне ствари, погледали би се на кратко, и то би значило да им је криво и тешко због тога.
Метафора:
- '' Како по равни лети она страховита утвара која већ четири месеца дави народ. (...)''
Улога: Показује колико је застрашујуће то унијаћење.
Анђела Шекеровић
- '' Мала старинска працославна црква, склонила се за најгушћом гомилом кућа у средини. (...)''
Улога: Све је мање православних цркава и кућа јер већима људи пристаје на унијаћење да би преживела.
- ''Сукобили би се њихови празни тужни погледи.''
Улога: Када су суочени са чињеницом да немају основне ствари, погледали би се на кратко, и то би значило да им је криво и тешко због тога.
Метафора:
- '' Како по равни лети она страховита утвара која већ четири месеца дави народ. (...)''
Улога: Показује колико је застрашујуће то унијаћење.
Анђела Шекеровић
Симо Матавуљ
Одећа јунака
Пилип Бакљина – Пилипидна :
- беневреци (узане панталоне од сукна)
- црвена капа од плијесни црна
Јела :
- зубун (прслук)
- повезача (марама)
Значење одеће
...Јела носи делове српске ношње динарског планинског подручја. Овај тип одеће носиле су жене са Кордун, из Лике, северне Далмације. Пошто су то махом били сточарски крајеви, одећа је углавном била од вуне. Од ње се правило бело и смеђе сукно, које се некада бојило у црну, тамномодру и црвену боју. Женску одећу су чинили: лалена кошиља у облику тунике са рукавима, украшена везом, вунени појас, прегача ( кецеља ), посебна врста хаљине без рукава или зубун, који личи на продужени прслук (он се носи преко дугачке кошуље) украшен је везом и додацима од чохе у боји, црвена капа коју на глави носе девојке, и марама коју носе удате жене.
У старим временима изглед народне ношње означавао је припадност одређеном народу и вери, зато је обичај био да удата жена православне вере треба да покрије главу марамом кад долази у цркву.
Њено величанство, марама
· Зовем се марама (тур. - махрама, а арап.– miqrama)
· У древном веку била сам позната као даријум.
· У зависности од времена и друштва у коме сам живела, користили су ме као верско обележје.
· У средњовековној Европи удате православне жене и Јеврејке су ме носиле повезану у троугао на глави, како би њихов брачни положај био видљив. Та улога ми се сасвим допадала, јер сам означавала важност жене за породицу.
· Данас сам неизоставни модни детаљ сваке жене.
Тијана Илић
Пилип Бакљина – Пилипидна :
- беневреци (узане панталоне од сукна)
- црвена капа од плијесни црна
Јела :
- зубун (прслук)
- повезача (марама)
Значење одеће
...Јела носи делове српске ношње динарског планинског подручја. Овај тип одеће носиле су жене са Кордун, из Лике, северне Далмације. Пошто су то махом били сточарски крајеви, одећа је углавном била од вуне. Од ње се правило бело и смеђе сукно, које се некада бојило у црну, тамномодру и црвену боју. Женску одећу су чинили: лалена кошиља у облику тунике са рукавима, украшена везом, вунени појас, прегача ( кецеља ), посебна врста хаљине без рукава или зубун, који личи на продужени прслук (он се носи преко дугачке кошуље) украшен је везом и додацима од чохе у боји, црвена капа коју на глави носе девојке, и марама коју носе удате жене.
У старим временима изглед народне ношње означавао је припадност одређеном народу и вери, зато је обичај био да удата жена православне вере треба да покрије главу марамом кад долази у цркву.
Њено величанство, марама
· Зовем се марама (тур. - махрама, а арап.– miqrama)
· У древном веку била сам позната као даријум.
· У зависности од времена и друштва у коме сам живела, користили су ме као верско обележје.
· У средњовековној Европи удате православне жене и Јеврејке су ме носиле повезану у троугао на глави, како би њихов брачни положај био видљив. Та улога ми се сасвим допадала, јер сам означавала важност жене за породицу.
· Данас сам неизоставни модни детаљ сваке жене.
Тијана Илић
Ентеријер: Запаљено смреково корење давало је више дима него пламена, дим је плавио мрачну кућицу, дизао се под сламени кров покушавајући да изађе кроз једини отвор на крову. У једном углу кревет испуњен сламом, али сав расклиман, у другом разбој и на њему неколико хаљина; према вратима кош и над њим нахерена полица са неколико комада посуђа; око огњишта још два-три лонца и толико троножних сточића.
Екстеријер: На таваницу беше сложен товар јечмене сламе, а пред њим на земљи беше руковет сламе.
Портрет:
Пилипенда: Крупни жућкасти зуби под четкастим проседим брковима. Кракат, дуга врата и обле главе. На њему беху само закрпа, а некад црвена капа од плесни црна, натакла му се до клепастих ушију. Кад зевну чинило се да ће прогутати лонац.
Јела: Ружна, ситна жена.
Куријел: Ситан, риђ, готово сед магарац, танких ногу, сама кост и кожа.
Јован Кљако: Живолазан старчић.
Улога описивања (свих елемената) је да прикаже мотив глади и степен сиромаштва.
Лука БОШЊАКОВИЋ
Г Л А Д
1.ЕНТЕРИЈЕР 2.НЕМОЋ
,,Дим је плавио мрачну ,,Гледајући магарца,
кућицу,дизао се под сла- тако изгледаху као
мени кров“ два кипа која оли-
-,,У једном углу кревета чавају глад“.
испуњен сламом али сав
расклиман;у другом разбој -ст.фигура-
и на њему неколико хаљина“. ПОРЕЂЕЊЕ
3.СПОЉАШЊИ ИЗГЛЕД
-,,Бенервеци на њему бјеху,само
закрпа,а некада црвена капа“.
4.ОЧАЈ
-,,Једући га очима“.
-ст.фигура-
ХИПЕРБОЛА
МЕТАФОРА ЗА ГЛАД
5.МАГАРАЦ
-,,Само кост и кожа“.
-ст.фигура-
ХИПЕРБОЛА
Јована Живановић VIII/3
Пилипенда је:
1.ДОСТОЈАНСТВЕН - мотив његовог достојанства се проноси целом приповетком
2.ОДАН СВОЈОЈ ВЕРИ И ИСТРАЈАН У ТОМЕ - пример: Кљако пече Пилипу: ,,-А јадан, а што ти, а што се не би уписао?
Пилипенда одврати: "Валај, нећу па сад цркао од глади! А нећете дуго ни би сви, па да вам је цар поклонио цијело Петрово поље!''
3.БОГОБОЈАЖЉИВ И ЗАХВАЛАН - пример: Питао је Пилипенда Бога: ,,Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо него Лацмани, сити и објесни!? Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у својој бјери, те волијемо душу, него трбух!...''
4.НЕМОЋАН - пример: ,,Онда Пилипенда, изван себе од гњева, свом снагом удари Куријела. Овај стаде, окрете главу и тужно погледа господара, а Пилипенда се постидје, па га обузе жалост, те сједе на перваз од цесте и заплака се!''
5.СКРОМАН И СИРОМАШАН - пример: Онда Пилипенда уђе у магарећи преградак и донесе најбољу кокош.
Јела ужаснуто викну:"Ма зар Пиргу? Хоћеш да продаш Пиргу?''
6.ПОНОСАН - пример: ,,Пилипенда пљуну. -Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни довијека, ни докле вам буде трага!''
7.ЧАСНО ЗАРАЂУЈЕ ЗА СВОЈУ ПОРОДИЦУ - пример: ,,Снажан и вриједан радник, као што бјеше Пилипенда, могаше зарадити пола оке кукуруза на дан...''
Милица Црнојевић VIII/3
Пилипенда је:
1.ДОСТОЈАНСТВЕН - мотив његовог достојанства се проноси целом приповетком
2.ОДАН СВОЈОЈ ВЕРИ И ИСТРАЈАН У ТОМЕ - пример: Кљако пече Пилипу: ,,-А јадан, а што ти, а што се не би уписао?
Пилипенда одврати: "Валај, нећу па сад цркао од глади! А нећете дуго ни би сви, па да вам је цар поклонио цијело Петрово поље!''
3.БОГОБОЈАЖЉИВ И ЗАХВАЛАН - пример: Питао је Пилипенда Бога: ,,Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо него Лацмани, сити и објесни!? Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у својој бјери, те волијемо душу, него трбух!...''
4.НЕМОЋАН - пример: ,,Онда Пилипенда, изван себе од гњева, свом снагом удари Куријела. Овај стаде, окрете главу и тужно погледа господара, а Пилипенда се постидје, па га обузе жалост, те сједе на перваз од цесте и заплака се!''
5.СКРОМАН И СИРОМАШАН - пример: Онда Пилипенда уђе у магарећи преградак и донесе најбољу кокош.
Јела ужаснуто викну:"Ма зар Пиргу? Хоћеш да продаш Пиргу?''
6.ПОНОСАН - пример: ,,Пилипенда пљуну. -Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни довијека, ни докле вам буде трага!''
7.ЧАСНО ЗАРАЂУЈЕ ЗА СВОЈУ ПОРОДИЦУ - пример: ,,Снажан и вриједан радник, као што бјеше Пилипенда, могаше зарадити пола оке кукуруза на дан...''
Милица Црнојевић VIII/3
Страница Пилипендиног дневника
Неколико дана пре Божића 1843.год.
Планина Динара се забелела од снега. Над Петровим пољем се надвила нека зебња, сивило и еимаштина. Како је летина била слаба, некако одмах је наступила и глад у горњој Далмацији. Ако хоћеш да преживиморш, можеш. Услов је био да се ,,упишеш у царску веру“. Мораш се одрећи Христа, да би
прехранио стомак. Какво искушење. Често сам се питао зашто Бог не спаси нејаке и гладне. Зашто више имају и добијају они који га мање славе. А онда из мене избије сазнање, да материјално сиромаштво даје најтврђу веру.
Ево, неки дан ме срете Јован Кљако, из оближњих кућа који се пред старе дане превјерио. Мени прича да ћу до Ускрса и ја то урадити. Толико ме наљутио да сам на сред пута викао, да зна он и сви остали да једино верујем у Исуса Христа.
Па помислим: ,,Боже хвала ти за све што је од тебе. Верујем једино теби и надам се твојој помоћи. Ако хоћеш, ти ми помози, а ако нећеш, ја сам ти опет захвалан за све што имам, јер си ми ти све дао! Једино ти ми можеш и све узети. Без обзира на све, у мени је само једна истина. Љубав према теби. Никада те нећу издати. Моја вера према теби је јака. То је истина коју носим. Она је скуп поклон, не очекуј га од јефтиних људи“.
А Јована Кљаку и све оне сличне њему, ниједна вода им не може образ опрати. Чувај веру и духовну моћ, јер материја пропада и временом нестаје.
Само људи високог морала могу дати лепоту и достојанство. Достојанство се заснива на истини и зато нема цену. Надмени људи су слаби, јер зидају куле у ваздуху. то чвршће стојимо на земљи то нам је живот лакши. Јаки смо онолико колико себе познајемо и слаби, тачно онолико, колико себе заваравамо.
У свакоме од нас би требало да је смештен један Пилипенда.
Марија Атанацковић VIII/3
Репортажа
Сунце пече. Ужарено камење поред асфалта толико је угрејано, да се чини као да ће се сваког трена истопити.
Жутило траве говори о њеној патњи и дуговечности. Изгледа да киша није падала данима, недељама, ако не и месецима. Поглед ми застаје код једне брвнаре. Чинила се тако старо. Замолих родитеље да застанемо на кратко како бих је погледала изблиза. Кућа је била ограђена дрвеном оградом, а у дворишту није било никога. Тек када сам се скроз приближила, кроз одшкринути прозор могла сам да сагледам ствари изнутра. Била је скоро празна. У једном ћошку је чучао сламени кревет, а у другом стара пећ. Одмах сам закључила да је у питању напуштена кућа која је саграђена пре много година. Пред сам излазак из села примећујем малу цркву коју је заклањао велики храст. Чинила се веома пуста.
Радозналост је била јача од мене и питала сам тату где се тачно налазимо. Рекао ми је да смо у крају горње Далмације, у Петровом селу, па је затим отпочео причу о сиромашном сељаку, Пилипу Бакљину, који је ту боравио.
Тамара Филиповић 8/3
Екстеријер: На таваницу беше сложен товар јечмене сламе, а пред њим на земљи беше руковет сламе.
Портрет:
Пилипенда: Крупни жућкасти зуби под четкастим проседим брковима. Кракат, дуга врата и обле главе. На њему беху само закрпа, а некад црвена капа од плесни црна, натакла му се до клепастих ушију. Кад зевну чинило се да ће прогутати лонац.
Јела: Ружна, ситна жена.
Куријел: Ситан, риђ, готово сед магарац, танких ногу, сама кост и кожа.
Јован Кљако: Живолазан старчић.
Улога описивања (свих елемената) је да прикаже мотив глади и степен сиромаштва.
Лука БОШЊАКОВИЋ
Г Л А Д
1.ЕНТЕРИЈЕР 2.НЕМОЋ
,,Дим је плавио мрачну ,,Гледајући магарца,
кућицу,дизао се под сла- тако изгледаху као
мени кров“ два кипа која оли-
-,,У једном углу кревета чавају глад“.
испуњен сламом али сав
расклиман;у другом разбој -ст.фигура-
и на њему неколико хаљина“. ПОРЕЂЕЊЕ
3.СПОЉАШЊИ ИЗГЛЕД
-,,Бенервеци на њему бјеху,само
закрпа,а некада црвена капа“.
4.ОЧАЈ
-,,Једући га очима“.
-ст.фигура-
ХИПЕРБОЛА
МЕТАФОРА ЗА ГЛАД
5.МАГАРАЦ
-,,Само кост и кожа“.
-ст.фигура-
ХИПЕРБОЛА
Јована Живановић VIII/3
Пилипенда је:
1.ДОСТОЈАНСТВЕН - мотив његовог достојанства се проноси целом приповетком
2.ОДАН СВОЈОЈ ВЕРИ И ИСТРАЈАН У ТОМЕ - пример: Кљако пече Пилипу: ,,-А јадан, а што ти, а што се не би уписао?
Пилипенда одврати: "Валај, нећу па сад цркао од глади! А нећете дуго ни би сви, па да вам је цар поклонио цијело Петрово поље!''
3.БОГОБОЈАЖЉИВ И ЗАХВАЛАН - пример: Питао је Пилипенда Бога: ,,Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо него Лацмани, сити и објесни!? Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у својој бјери, те волијемо душу, него трбух!...''
4.НЕМОЋАН - пример: ,,Онда Пилипенда, изван себе од гњева, свом снагом удари Куријела. Овај стаде, окрете главу и тужно погледа господара, а Пилипенда се постидје, па га обузе жалост, те сједе на перваз од цесте и заплака се!''
5.СКРОМАН И СИРОМАШАН - пример: Онда Пилипенда уђе у магарећи преградак и донесе најбољу кокош.
Јела ужаснуто викну:"Ма зар Пиргу? Хоћеш да продаш Пиргу?''
6.ПОНОСАН - пример: ,,Пилипенда пљуну. -Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни довијека, ни докле вам буде трага!''
7.ЧАСНО ЗАРАЂУЈЕ ЗА СВОЈУ ПОРОДИЦУ - пример: ,,Снажан и вриједан радник, као што бјеше Пилипенда, могаше зарадити пола оке кукуруза на дан...''
Милица Црнојевић VIII/3
Пилипенда је:
1.ДОСТОЈАНСТВЕН - мотив његовог достојанства се проноси целом приповетком
2.ОДАН СВОЈОЈ ВЕРИ И ИСТРАЈАН У ТОМЕ - пример: Кљако пече Пилипу: ,,-А јадан, а што ти, а што се не би уписао?
Пилипенда одврати: "Валај, нећу па сад цркао од глади! А нећете дуго ни би сви, па да вам је цар поклонио цијело Петрово поље!''
3.БОГОБОЈАЖЉИВ И ЗАХВАЛАН - пример: Питао је Пилипенда Бога: ,,Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо него Лацмани, сити и објесни!? Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у својој бјери, те волијемо душу, него трбух!...''
4.НЕМОЋАН - пример: ,,Онда Пилипенда, изван себе од гњева, свом снагом удари Куријела. Овај стаде, окрете главу и тужно погледа господара, а Пилипенда се постидје, па га обузе жалост, те сједе на перваз од цесте и заплака се!''
5.СКРОМАН И СИРОМАШАН - пример: Онда Пилипенда уђе у магарећи преградак и донесе најбољу кокош.
Јела ужаснуто викну:"Ма зар Пиргу? Хоћеш да продаш Пиргу?''
6.ПОНОСАН - пример: ,,Пилипенда пљуну. -Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни довијека, ни докле вам буде трага!''
7.ЧАСНО ЗАРАЂУЈЕ ЗА СВОЈУ ПОРОДИЦУ - пример: ,,Снажан и вриједан радник, као што бјеше Пилипенда, могаше зарадити пола оке кукуруза на дан...''
Милица Црнојевић VIII/3
Страница Пилипендиног дневника
Неколико дана пре Божића 1843.год.
Планина Динара се забелела од снега. Над Петровим пољем се надвила нека зебња, сивило и еимаштина. Како је летина била слаба, некако одмах је наступила и глад у горњој Далмацији. Ако хоћеш да преживиморш, можеш. Услов је био да се ,,упишеш у царску веру“. Мораш се одрећи Христа, да би
прехранио стомак. Какво искушење. Често сам се питао зашто Бог не спаси нејаке и гладне. Зашто више имају и добијају они који га мање славе. А онда из мене избије сазнање, да материјално сиромаштво даје најтврђу веру.
Ево, неки дан ме срете Јован Кљако, из оближњих кућа који се пред старе дане превјерио. Мени прича да ћу до Ускрса и ја то урадити. Толико ме наљутио да сам на сред пута викао, да зна он и сви остали да једино верујем у Исуса Христа.
Па помислим: ,,Боже хвала ти за све што је од тебе. Верујем једино теби и надам се твојој помоћи. Ако хоћеш, ти ми помози, а ако нећеш, ја сам ти опет захвалан за све што имам, јер си ми ти све дао! Једино ти ми можеш и све узети. Без обзира на све, у мени је само једна истина. Љубав према теби. Никада те нећу издати. Моја вера према теби је јака. То је истина коју носим. Она је скуп поклон, не очекуј га од јефтиних људи“.
А Јована Кљаку и све оне сличне њему, ниједна вода им не може образ опрати. Чувај веру и духовну моћ, јер материја пропада и временом нестаје.
Само људи високог морала могу дати лепоту и достојанство. Достојанство се заснива на истини и зато нема цену. Надмени људи су слаби, јер зидају куле у ваздуху. то чвршће стојимо на земљи то нам је живот лакши. Јаки смо онолико колико себе познајемо и слаби, тачно онолико, колико себе заваравамо.
У свакоме од нас би требало да је смештен један Пилипенда.
Марија Атанацковић VIII/3
Репортажа
Сунце пече. Ужарено камење поред асфалта толико је угрејано, да се чини као да ће се сваког трена истопити.
Жутило траве говори о њеној патњи и дуговечности. Изгледа да киша није падала данима, недељама, ако не и месецима. Поглед ми застаје код једне брвнаре. Чинила се тако старо. Замолих родитеље да застанемо на кратко како бих је погледала изблиза. Кућа је била ограђена дрвеном оградом, а у дворишту није било никога. Тек када сам се скроз приближила, кроз одшкринути прозор могла сам да сагледам ствари изнутра. Била је скоро празна. У једном ћошку је чучао сламени кревет, а у другом стара пећ. Одмах сам закључила да је у питању напуштена кућа која је саграђена пре много година. Пред сам излазак из села примећујем малу цркву коју је заклањао велики храст. Чинила се веома пуста.
Радозналост је била јача од мене и питала сам тату где се тачно налазимо. Рекао ми је да смо у крају горње Далмације, у Петровом селу, па је затим отпочео причу о сиромашном сељаку, Пилипу Бакљину, који је ту боравио.
Тамара Филиповић 8/3
